„Пљачка Трећег рајха“ (2004)

Пљачка Трећег рајха је српски филм направљен 2004. године у режији Здравка Шотре. Главне улоге тумаче Драган Николић, Никола Ђуричко и Катарина Жутић.


Online gledaj : [You must be registered and logged in to see this link.]


„Пљачка Трећег рајха“ је комедија рађена по мотивима истинитог догађаја, према сценарију Миодрага Андрића (Љубе Мољца), који је за филм адаптирао редитељ Здравко Шотра. Филм гледаоцима нуди ведру авантуристичку причу зачињену мангупским шалама и досеткама главних јунака, префињени хумор, интригантну љубавну причу и оптимизам.

У рано пролеће 1941. године, кад је Хитлер почео да осваја Европу, у Београд су се сјатили најбољи обијачи и фалсификатори; међу њима и Главоња и Калауз. Они су завили у црно многе банке и знани су полицији широм Европе. Главоња (Драган Николић) је интелигентан, полиглота и промишљен тип. Вређа га када га зову лоповом - он је надахнути обијач, спреман за велике подухвате и има врло развијену самосвест о свом умећу. Калауз (Никола Ђуричко) је његова супротност. Похлепан је на све што му засија пред очима, склон је успутним ситним крађама, доста је скромне памети и - „глуп“, како то за њега каже његов ортак. Његовом кривицом „пали“ су на првом подухвату у Београду. Прича почиње хапшењем Главоње и Калауза након једне њихове операције. Пошто себе сматрају елитом међу затвореницима, нису могли да једу затворску храну, па су себи дозволили да се сами послуже официрском храном, због чега су завршили у самици. Када је Краљевину Југославију, као и велики део Европе, окупирала Немачка, и Главоња и Калауз постају немачки затвореници. Немци су се 1941. уселили у најлепше виле у Београду, међу њима и немачки пуковник са лепом младом женом. Пошто није знао да отвори касу коју је затекао у вили, пуковник је наредио да му доведу Главоњу и Калауза. Они користе ситуацију и успевају да побегну. Преко својих пријатеља набављају немачка документа у којима стоји да су Хитлерови рођаци, велики јунаци Немачког рајха. Поздрављају се са женама и децом и одлазе у Берлин да „раде“ сматрајући да се тамо може наћи најбољи посао. Лажно представљање помогло им је да постану део тамошње елите, а то им омогућило и доста успешних операција - све до поновне робије, али не задуго...